Evo zašto volim hrono: topli sendviči iz tiganja

Volim hrono ishranu jer se u njoj stvarno jede. Ne piju se šejkovi i ne uzimaju zamene za hranu. Jede se prava hrana, dobra hrana.

Danas sam odlučila da napravim tople sendviče. Hleb nisam mesila, kupila sam ga sinoć kada sam se vraćala kući s posla. Jutros sam, po povratku iz šetnje s psima stvartila do prodavnice, pazarila 100 grama gaude (ko prati pravila restrikcije može da kupi svežu mocarelu) i malo crnogorske pršute.



Hleb sam isekla tanko, na žalost tako lepo mogu da se seku uglavnom hlebovi sa kvascem. Ne jedem ih često, ali volim onaj iz “Hleb i kifle” jer je ozbiljno ukusan.

Svako parče sam namazala sa mrvicim putera, malo posolila, stavila kašičicu paradajz sosa i samlela preko šarani biber. Nisam štedela. A onda između hleba nagurala kačkavalj.



Tiganj sam zagrejala i u njega ubacila dve kašičice putera, a zatim i sendviče. Tiganj sam poklopila, da bi se kačkavalj brže otopio. Pekla sam po par minuta sa obe strane.



Znaćete da su gotovi, kada se sir istopi i počne da beži iz sendviča. Tada je vreme da se vade napolje.



 

Nož i viljušku u ruke: zalogaj sendviča, zalogaj pršute, zalogaj sendviča, zalogaj pršute…. Odličan početak dana!


Prijatno.